четвртак, 24. мај 2018.

Kina i Kirgizija 2018. (7. deo)


JIAYUGUAN

   Ujutro smo se ukrcali u onaj brzi voz što ide preko 200 kilometara na čas i posle sat i po vožnje stigosmo u Jiayuguan. Plan je bio da u toku dana obiđemo to što nas zanima u ovom gradu i da isto veče nastavimo dalje ka Dunhuangu, pa onda Turpanu itd. Zapravo, naše kretanje se poklapa sa tzv. severnim krakom Puta svile. On je obilazio pustinju Taklamakan duž njenog severnog oboda, a postojao je i južni krak koji je prolazio uz južnu ivicu ove surove pustinje. Inače, termin Put svile je prvi put upotrebio krajem 19. veka nemački geograf baron Ferdinand fon Rithofen.
   Jedna od bitnih tačaka na Putu svile bio je grad Jiayuguan, tačnije Jiayu prelaz, koji se nalazi u zapadnom delu Hexi koridora i to na njegovom najužem delu. Tu je podignuta velika tvrđava koja je zauzimala 33.500 m2. Imala je dve glavne kapije, jednu na istočnoj, a drugu na zapadnoj strani, dok su južna i severna strana bile spojene sa Kineskim zidom. Ovde se nalazio zapadni kraj tog čuvenog zida i tvrđava o kojoj pričam je deo te fortifikacione tvorevine. Kad smo već kod Kineskog zida, treba reći da to, u stvari, nije jedan zid, već mreža odbrambenih bedema, baš kao što se termin Put svile ne odnosi na jedan put, već na razne trase koje su povezivale Kinu sa Bliskim istokom i Evropom.
Jiayuguan tvrđava.

   Vratimo se tvrđavi. Izgrađena je tokom Ming dinastije, tačnije negde oko 1372. godine. Intenzivno je ojačavana u očekivanju Tamerlanovog pohoda na Kinu. To se ispostavilo kao nepotrebno, pošto je strašni vojskovođa preminuo na početku ove ratne kampanje, te se zbog toga od nje odustalo. Jiayuguan tvrđava je predstavljala kraj Kine i one koje su proterivali iz države samo bi izbacili kroz zapadnu kapiju u pustinju Gobi i to bi bilo to.
Jiayuguan tvrđava.


   Interesantan mi je bio ovaj lokalitet. Kako i ne bi! Tvrđava u pustinjskom okruženju, a u pozadini se vide snežni vrhovi. Fenomenalan prizor! Sve je lepo sređeno, tu su po utrvđenju oni kineski paviljoni, pa razne kule sa tipičnim kineskim kitnjastim detaljima, postavljeno je i nekoliko jurti, zatim topovi, veliki bubanj itd. Tu su i table sa legendama, sve kako treba. Zanimljivo, nema šta, međutim, ovo je, bre, sve novo. Ovde se ne radi ni o restauraciji ni o rekonstrukciji! I ranije sam čuo da Kinezi nemaju mere u tim stvarima. U svetu postoji više načina restauracije. Recimo, jedna od opcija je minimalno restauriranje, koliko da se zaštiti postojeće stanje ili nekada i potpuna obnova ukoliko ima dovoljno elemenata za to. E, sad, kod rekonstrukcija postoji varijanta gde se naglašava to novo što je dodano, ili se prikriva, ali se ipak obeležava. Kinezi su mu ovde jebali majku! Na primer, zid koji bi trebalo da bude od ćerpiča, oni su ozidali fasadnom ciglom, a onda ga malo zamazali razmućenim blatom.

   Ne znam na kraju šta da kažem, bilo mi je zanimljivo da razgledam ovo novo staro utvrđenje, možda i zbog tog njegovog okruženja, a posebno zbog priča koje prate Jiayu prelaz, ali izuzetno sam skeptičan oko toga kako je nekada ovo stvarno izgledalo. Kad već spomenuh priče koje idu uz ovo utvrđenje, ajde da prepričam i čuvenu legendu o jednoj cigli. Naime, pre početka gradnje vlasti su tražile od arhitekte da tačno predvidi koliko će biti potrebno građevinskog materijala. On je procenio da će za podizanje ove tvrđave trebati 99.999 cigala. Na kraju mu je jedna opeka bila višak i nju je stavio bez ikakve funkcije da štrči iznad ulaza jedne od kapija u zapadnom dvorištu. Tako su posle i „vrsni „ kineski restauratori postavili tu jednu ciglu. To se mora, šta ćeš kada turisti vole takve priče.
Jiayuguan tvrđava.

   Nakon tvrđave, na brzaka smo obišli mali, ali dobar muzej Kineskog zida, a onda otišli da se malo prošetamo tim famoznim zidom. Kažu da je ovaj deo Kineskog zida kod Jiayuguana, koga, ako sam dobro preveo, zovu Viseći Veliki zid, sagrađen 1540. godine. Visine je nekih 4 metara, a širine oko 2 metra. Međutim, i ovde se radi o ljutoj rekonstrukciji, nadam se da je bar trasa samog bedema originalna. Sve u svemu i ovo mi je bilo ok, mada moram da priznam da sam baldisao dok se nisam ispentrao do kule koju sam sebi zacrtao za cilj tokom ove šetnje Kineskim zidom.
Kineski zid.


Нема коментара:

Постави коментар