Ознаке

Albanija (7) Azerbejdzan (8) Bugarska (16) Delta Dunava (11) Egipat (1) Grčka (6) Gruzija (23) Iran (20) Istanbul (7) Italija (3) Izrael (18) Jermenija (13) Jordan (1) Kazahstan (17) Kina (17) Kirgizija (17) Krim (11) Mađarska (2) Makedonija (2) Maroko (1) Moldavija (12) Nepal (16) Pridnjestrovlje (12) Rim (2) Rumunija (37) Rusija (5) Sirija (7) Transilvanija (14) Turska (23) Ukrajina (14) Uzbekistan (17)

среда, 23. мај 2018.

Kina i Kirgizija (5. deo)


MATI

   Drugog dana našeg boravka u Zhangye-u otišli smo do Mati hrama, koji je udaljen oko 65 km od ovog grada. Vozila nas je neka Kineskinja za relativno malu lovu, a taj prevoz nam je organizovao recepcionar iz hotela. Tokom ove vožnje došao sam do zaključka da su Kinezi pakleni vozači, a kako i ne bi bili kada su maltene do juče vozili samo bicikle. Takođe su izuzetno disciplinovani ili je saobraćajna policija rigorozna, a možda i jedno i drugo. Bilo kako bilo, uglavnom, svi učesnici saobraćaja su se striktno držali propisane brzine. Zato je i te kako potrajalo ovo putovanje dok nismo stigli do našeg cilja. A tamo, kada smo stigli, sneg i to pravi sneg od nekih desetak centimetara.


   Mati hram, poznat i pod imenom Hram konjskog kopita je, zapravo, kompleks budističkih pećinskih manastira uklesanih u jednoj stenovitoj litici. Ima ih više od 70. Prva od tih veštačkih pećina iskopana je tokom 4 – 5. veka, mada to baš i nije sasvim sigurno, jer neki kažu da će pre biti u pitanju 5 – 6. vek. Ime Konjsko kopito nastalo je na osnovu legende koja kaže da je nekakvi leteći konj, kineska verzija Pegaza, ovde ostavio trag svoga kopita. Navodno su te prve uklesane pećine bile kineske, da bi ih kasnije preuzeli tibetanski budisti kada je ova teritorija potpala pod vlast Tibetanskog carstva (618 – 842). Mati hram se nalazio na severnoj granici ove države poznate i kao Veliki Tibet.


   Današnje stanovništvo iz okoline Matia takođe praktikuje tibetanski budizam. Radi se o baš maloj jugurskoj nacionalnoj manjini. Nema ih ni celih 15.000. Juguri govore turskim i mongolskim jezikom i najverovatnije su oni potomci pravih drevnih Ujgura, koji su se naselili u provinciju Gansu. Naime, nakon već pominjanog kraha Ujgurskog kaganata 840. godine, jedna grupa Ujgura je ovde došla i formirala Gansu Ujgur kraljevstvo, koje je trajalo sve do 1036. godine.



   Što se tiče samog lokaliteta, dobar je, zanimljiv, ma odličan! Pećine su pune raznih skulptura i fresaka. Posebno su me nasmejale neke stupe uklesane u steni oko kojih su vernici doneli razne male, moderne, skulpture od gipsa. Pretpostavljam da je u pitanju nešto u fazonu votivnih darova. Uglavom se radilo o statuama Buda, ali nije zanemarljiv ni broj bista Mao Cedunga. To je, bre, kao kada bi kod nas Titovu sliku zakačili na ikonostas.


   Sreća naša što nije bila turistička sezona, pa nije bilo gužve, te se nismo gurali sa gomilom turista. Na pojedinim mestima jedva sam prolazio, a kamoli da sam još morao da se sa nekim mimoilazim. Osim nas četvoro bilo je možda još desetak posetilaca i otprilike isto toliko budističkih vernika i sveštenika. Inače, jako je lepa i sama priroda oko lokaliteta.

Нема коментара:

Постави коментар