Azerbejdzan 2017. (3. deo)

IČERIŠEHER

   Ujutro smo napustili našu buvaru i otišli pravo u stari deo grada. Smeštaj smo pronašli u prvom hotelu koji smo spazili i to po iznenađujuće povoljnoj ceni. Odlično! Pobacali smo stvari i krenuli u razgledanje starog Bakua ili kako ga ovde zovu Ičerišehera, tj. unutrašnjeg grada. 

Ičerišeher.

   Stari Baku je okružen srednjovekovnim bedemima i unutar njih se nalazi veći broj dzamija, hamama, dućana, karavansaraja. Naravno, najviše je stambenih kuća. Ja volim stare gradove i ok mi je bio i Ičerišeher, ali ipak nije to to! Grad je još sa ruskim osvajanjem izgubio nešto od svog orijentalnog izgleda, jer su tada izgrađene mnoge „evropske“ zgrade. Ajde, to i nije toliko važno, možda su mu ti objekti iz 19. i sa početka 20. veka čak i dali neki šmek. Problem je u nečemu drugom. U pitanju je obnova koja je udarnički izvedena, a da se baš i nije vodilo računa o principima restauracije. To se i dalje radi, odnosno stari grad se obnavlja i to tako da bude lep i nov, a baš ih briga što se gubi njegov nekadašnji izgled. 

   Ičerišeher se od 2000. godine nalazi na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine, a 2003. je stavljen na spisak ugroženih lokaliteta i to, između ostalog, i zbog takvog načina konzervacije i restauracije. Godine 2009. stari Baku je skinut sa te liste ugroženih. Pošto je očigledno da oni nisu promenili način obnove predpostavljam da su Azeri problem rešili malim „donacijama“ Unesku, ili možda pojedincima iz te organizacije. Ovo je samo moja špekulacija, ali sam u nju prilično uveren. Bez obzira na sve te zamerke, takav kakav je, stari Baku mi je bio ok i od cele azerbejdzanske prestonice najviše sam uživao u bazanju kaldrmisanim ulicama ovog dela grada.

Hamam.

   Najznačajnije zdanje starog Bakua je Širvanšah palata. Radi se o kompleksu iz 15. veka koju je izgradio Ibrahim I Širvan, kada je svoju prestonicu preselio iz Šemaha u Baku. Dinastija Širvanšah je na ovom prostoru egzistirala, što nezavisna, što kao vazalna, od samog kraja 8. veka, pa sve do 16., a možda čak i početka 17. veka. Bili su, između ostalog, poznati i kao zaštitnici umetnosti i posebno persijske poezije. Kanovi ove kuće su uglavnom pripadali sunitskim muslimanima. Vladavinu dinastije Širvanšah prekinuli su Safavidi.

Širvanšahova dzamija.

   Važno je napomenuti da sve do 20. veka reč Azerbejdzan nije imala etnički smisao. Sve do 1820. godine na teritoriji ove države nalazio se niz muslimanskih (turkijskih) kanata, koji su najčešće nominalno bili pod vlašću Persije. Većinu stanovništva, baš kao i danas, činili su šiiti, naravno zbog uticaja Irana. Mnogo toga je preuzeto iz iranske kulture, kao na primer muzika, kuhinja itd. Isprepletano je tu svašta, recimo dinastija Kadzara, koja je od Safavida preuzela vlast nad Persijom, je turskog porekla i koliko je iranska, barem isto toliko, ako ne i više, je i azerbejdzanska dinastija. Uostalom, u današnjem Iranu skoro 20% stanovništva čine Azerbejdzanci.

Palata Širvanšahova.

   Da se vratim samoj palati Šivranšah. Kompleks se sastoji od glavne zgrade, divanhane, grobnica, šahove dzamije, hamama, mauzoleja itd. Iako sam mnogo puta video slične islamske palate, i ova mi je bila zanimljiva. Obišao sam je detaljno i to natenane, bez žurbe. Bilo je i dosta turista koji su razgledali ovo drevno zdanje. Uglavnom se radilo o Arapima i Rusima. Inače, po Bakuu nisam video mnogo zapadnoevropskih turista, ali zato je bilo ovih iz arapskih zemalja, Irana i bivšeg SSSR-a koliko hoćeš. 

Detalj sa jedne kuće.

   U starom delu grada nalazi se i Kiz kaleši, tj. „Devojačka kula“. Ovaj toranj predstavlja simbol Bakua. U pitanju je kružna kula iz 12. veka, koja ne bi bila neobična da nema dozidan jedan čudan dodatak u vidu zida. Nemam pojma čemu je to služilo, a koliko vidim, to pouzdano ne zna niko, pa su zato razni stručnjaci pustili mašti na volju. Inače, ova kula je podignuta na mestu neke starije strukture iz 7. – 6. veka pne, za koju se najčešće misli da je zoroastrijnski hram vatre. Neki smatraju da je Devojački toranj imao astronomsku namenu, a pominje se i kao svetionik. Malo se tu tupi! Imamo grad okružen bedemima i kulama i tu se nalazi i Devojačka kula. Pa, služila je za odbranu, čemu prevashodno služe sve kula na svetu. E, sad, da li je imala još neku namenu, kao da je ko zna koliko bitno. Više me zanima čemu je služila ona budzevina uz nju.

Devojačka kula.

   Za Kiz kaleši su vezane brojne legende. Jedna od poznatijih vuče svoje korene još iz zoroastrijanskih vremena. Elem, grad je opsedala neprijateljska vojska. Stanovnici su ostali bez hrane i vode. Magi (sveštenici) su molili Ahura Mazdu (boga) za pomoć i sa tornja se na zemlju spustio plamen iz koga je izašla prelepa devojka sa plamenom kosom. Ona je uzela mač, stavila na glavu šlem i otišla ispred zidina na dvoboj neprijateljskom vođi. Očekivano, lepotica ga je savladala i turila mu mač pod grlo. Onda je skinula šlem, a on se momentalno zaljubio u nju i zaprosio je. Tako je opsada prekinuta.

   I u drugoj veziji grad je bio opkoljen. Isto su njegovi žitelji bili bez hrane i vode i takođe su molili boga da ih izbavi. Bog je uslišio njihove molbe i izazvao zemljotres koji je pobio neprijatelje, a od tada je prestala da gori vatra na tornju.

   Postoje i legende koje vuku korene iz islamskih vremena. Najpoznatija je ona po kojoj se bogati vladar zaljubio u sopstvenu ćerku i hteo da se njom oženi. Ne mogavši da mu se suprotstavi tražila je da prvo sazida kulu dovoljno veliku da se sa nje može videti sav njegov posed. Tako je dobila nešto na vremenu, a pošto ništa bolje nije smislila, kada je toranj završen, nesrećna kći se sa njega bacila i ubila.

   U unutrašnjosti kule smeštena je interesantna postavka, koja je, onako, prilično sajber. Kada se prođe svih osam spratova stiže se do njenog vrha, sa koga se pruža lep pogled na Baku. 

Pekara.