Ознаке

Albanija (7) Azerbejdzan (8) Bugarska (16) Delta Dunava (10) Egipat (1) Grčka (6) Gruzija (23) Iran (16) Istanbul (5) Italija (1) Izrael (18) Jermenija (13) Jordan (1) Kazahstan (17) Krim (11) Mađarska (2) Makedonija (2) Maroko (1) Moldavija (12) Nepal (16) Pridnjestrovlje (12) Rumunija (36) Rusija (5) Sirija (7) Transilvanija (14) Turska (21) Ukrajina (14) Uzbekistan (17)

недеља, 02. октобар 2016.

Rumunija, Moldavija i Pridnjestrovlje (9. deo)



BENDER

   Prijatno nam je bilo u Tiraspolju, ali morali smo da ga napustimo jer smo hteli da vidimo i Bender, grad koji se nalazi sa druge strane Dnjestra, ali takođe pripada Pridnjestrovlju. Do njega smo se prevezli maršrutkom (kombijem).
Bender.

   Tokom rata Bender se nalazio u tampon zoni i tu su se vodile glavne borbe. Na kraju sukoba ovaj grad je proglašen demilitarizovanom teritorijom, međutim defakto je pod kontrolom Tiraspolja. 
   Bender je „proslavio“ i pisac Nikolaj Ljiljin svojim romanom „Sibirsko vaspitanje“ čija je radnja smeštena u ovom mestu. On se bavi kriminalom koji je cvetao u Benderu devedesetih prošlog veka. Svakakvi su komentari o ovom njegovom delu, od toga da je razna ovdašnja kriminalna dešavanja povezao u jednu priču, pa do toga da je sve izmislio. Izmislio ili ne, nema sumnje da se u to vreme ratnih dejstava svašta dešavalo u gradu koji je bio tampon zona. Negde sam pročitao da se policajcima koji su tada službovali u Benderu jedna godina računala kao par godina staža. Međutim, čak i nama iz Srbije, koji smo imali naše „lude devedesete“, ovo o čemu piše Ljiljin deluje preterano. Kako bilo da bilo, ipak je to roman, pa da se vratim našem boravku u ovom gradu.
Bender.

   Prvo smo otišli do ovdašnjeg kompleksa posvećenog poginulim borcima Pridnjestrovlja. Tu je pored spomenika, umesto tenka, postavljeno neko drugo borbeno oklopno vozilo, ali i bista ruskog generala Aleksandra Lebeda.
Spomenik poginulim braniocima Pridnjestrovlja.



   Ovaj čuveni ruski oficir je 23. juna 1992. godine stigao u inspekciju ovde raspoređene 14. armije, sa zadatkom da spreči iznošenje oružja iz vojnih magacina, zaustavi dalje sukobe i organizuje evakuaciju vojske iz Moldavije preko Ukrajine. Malo nakon svog dolaska preuzeo je komandu nad 14. armijom i direktno se umešao u konflikt. Poznata je njegova izjava „Rekao sam huliganima iz Tiraspolja (pobunjenicima) i fašistima iz Kišinjeva (moldavskoj vlasti) da ukoliko ne prestanu da se međusobno ubijaju sve ću ih pobiti mojim tenkovima“. Tako je rekao, a u stvarnosti je 3. jula otvorio vatru na moldavske snage stacionirane blizu Bendera i zbrisao ih. Time je praktično završen rat za Pridnjestrovlje i faktički general Lebed je umnogome zaslužan što je ova država stekla nezavisnost. 
Bista Aleksandra Lebeda.


   Dalje smo nastavili prema par kilometara udaljenoj tvrđavi i prošli pored mosta preko Dnjestra, čiji je jedan luk ofarban u boje Pridnjestrovlja, a drugi u ruske boje. Bender se prvi put pominje 1408. godine, pod imenom Tjaganjakjača. Kasnije će biti poznat kao Tigina, a u današnji naziv prekrstiće ga Turci. Pešačenje do tvrđave, po jakom suncu, nimalo mi nije prijalo, a i potrajalo je. Da bi ušli u utvrđenje morali smo da prođemo i kroz krug neke odavno napuštene fabrike.
Benderska tvrđava.

   Tvrđavu je izgradio čuveni osmanlijski arhitekta Mimara Sinan, nakon što je Sulejman Veličanstveni 1538. godine zauzeo ovaj grad. Napadao ju je i Mihajlo Hrabri, kao i zaporoški kozaci. Godine 1713. benderska tvrđava je bila mesto tzv. „kalabalaka“, odnosno čarke između švedskog kralja Karla XII koji je, nakon poraza u bici na Poltavi, u ovom gradu našao utočište i Turaka koji su želeli da ga udalje odavde. Naime, nakon pomenute bitke i ruske pobede, poraženi Karlo XII, sa 800 svojih vojnika i većim brojem kozaka Ivana Mazepe, pobegao je na jug u Bender. Turci su ga u početku dobro primili i čak mu finansijski omogućili boravak u ovom mestu. Jedno malo selo kod ovog grada, u kome se postepeno povećavao broj Šveđana, preimenovano je u Karlštad. Međutim, Karlo nikako nije mirovao, već je na sve načine pokušavao da isprovocira rat između Turske i Rusije. Na kraju su sultanu Ahmedu III dojadile intrige švedskog kralja i kada su ovoga napali benderski trgovci zbog neizmirenih dugova u sukob su se umešali i janjičari i izveli juriš na Karlov logor. Taj događaj je poznat kao „kalabalak“. Karlo XII je uhapšen i odveden u kućni pritvor u Didimotiku, a kasnije je prebačen u Istanbul.
Benderska tvrđava.

   Pre ulaska u samu tvrđavu naišli smo na spomenik Baronu Minhauzenu. Iznenadio sam se, jer nisam imao pojma da je on stvarno postojao i da nije izmišljena ličnost. Puno ime mu je bilo Karl Fridrih Hijeronim Minhauzen i bio je nemački baron, koji je vrlo mlad pristupio ruskoj vojsci i sa njom se borio protiv Turaka. Eto, učestvovao je i u borbama kod Bendera. Inače, tokom rusko – turskih ratova ovo utvrđenje su Rusi tri puta osvajali.
Benderska tvrđava.

   Benderska tvrđava je priličnih dimenzija i masivnih zidova, širokih dva do tri metra. Nekada je imala 10 artiljerijskih bastiona, 11 kula i 6 kapija. U unutrašnjim prostorijama nalazi se postvaka sa predmetima iskopanim na ovom lokalitetu, sa maketama i puno legendi na kojima je ispričan istorijat ovog utvrđenja. Tu je postavljena i lutka u uniformi švedskog vojnika, kao i jednog janjičara. Na panoima na kojima su predstavljeni događaji oko ove tvrđave tokom rusko – turskih ratova privukli su mi pažnju portreti istaknutih ruskih vojskovođa iz tih borbi. Među njima se nalazila i slika Simeona Zorića (1743 – 1799), iliti po ruski Semjona Zoriča. Radi se o Srbinu iz Čuruga, jednom od brojnih srpskih ratnika koji su se preselili u Slaveno Srbiju. Istakao se u ratovima protiv Turaka i Tatara, kao jedan od najhrabrijih u ruskoj vojsci. Bio je četiri puta ranjavan, a pet godina je proveo u turskom zarobljeništvu, u zloglasnoj istambulskoj tvrđavi Jedikule. Za ovog Srbina, slavnog ruskog generala, priča se da je neko vreme bio i ljubavnik Katarine Velike.
Simeon Zorić.
   U jednoj kafeteriji u okviru tvrđave popili smo pravu, dobru, tursku kafu. Jebiga, pa i red je da u turskom utvrđenju može da se isrče turska kafa.
   U grad smo se vratili maršrutkom. Još malo smo se promuvali Benderom i u jednoj radnji pazarili gomilu suvenira sa simbolima Pridnjestrovlja, Novorusije, a nismo zapostavili ni one sa likom Putina. Na kraju smo nešto prezalogajili u nekom buđavom restoranu i ukrcali se u maršrutku kojom smo se vratili u Kišinjev.
Selfi.

Нема коментара:

Постави коментар