Ознаке

Albanija (7) Azerbejdzan (8) Bugarska (16) Delta Dunava (10) Egipat (1) Grčka (6) Gruzija (23) Iran (16) Istanbul (5) Italija (1) Izrael (18) Jermenija (13) Jordan (1) Kazahstan (17) Krim (11) Mađarska (2) Makedonija (2) Maroko (1) Moldavija (12) Nepal (16) Pridnjestrovlje (12) Rumunija (36) Rusija (5) Sirija (7) Transilvanija (14) Turska (21) Ukrajina (14) Uzbekistan (17)

субота, 01. октобар 2016.

Rumunija, Moldavija i Pridnjestrovlje (4. deo)



MEDZIDIJA

   Dalje smo se uputili ka mestu Medzidija, koje je dobilo ime po sultanu Abdul Medzidu. Tu smo došli zbog spomenika poginulim borcima I srpske dobrovoljačke divizije. Naime, tokom I svetskog rata Austrougarska je, naravno, mobilisala u vojsku i Srbe sa svoje teritorije (Bosne i Hercegovine, Vojvodine, Hrvatske). Iz krajnje praktičnih razloga gledali su da njih ne šalju na Srbiju, već su ih upućivali na druge frontove. Srbi poslati na istočni front masovno su dezertirali i predavali se Rusima. Od njih je formirana u Odesi srpska dobrovoljačka divizija, koja je brojala skoro 19.000 vojnika. Za komandanta je postavljen Stevan Hadzić, koji je sa još 132 oficira došao sa Krfa i preuzeo komandu. Najviše boraca bilo je iz Vojvodine: Banaćana oko 4.000, Bačvana oko 1.500, Sremaca i Baranjaca oko 3.000, zatim slede Srbi iz Slavonije, Like, Korduna, Hercegovci, Bokelji, Dalmatinci. Treba reći i da je bilo nešto jugoslovenski nastrojenih Hrvata i Slovenaca.
   Svoje glavne bitke I srpska dobrovoljačka divizija vodila je u Dobrudzi od 25. avgusta do 12. oktobra 1916. godine. Borci ove divizije su se i te kako dobro pokazali u tim borbama, ali su i njihovi gubici bili veliki, tako da je na kraju preko 50% njenih vojnika bilo izbačeno iz stroja. Njih 800 je poginulo, a 7.000 ranjeno.

   Kasnije je formirana i II srpska dobrovoljačka divizija i od te dve divizije stvoren je korpus, koji je brojao oko 40.000 ratnika. Njime je komandovao general Mihajlo Živković. Onda su usledila revolucionarna dešavanja u Rusiji. Situacija je postajala sve haotičnija. Neki od srpskih dobrovoljaca su se pridružili crvenoarmejcima, a zabeleženi su i slučajevi Srba koji su prešli na stranu kozaka i borili se protiv komunista. Doneta je odluka da se srpski dobrovoljci prebace na Solunski front. Deo njih je prevežen do severnih luka Murmansk i Arhangelsk, gde su ukrcani u brodove i nakon što su oplovili celu Evropu stigli su u Solun. Tu im je pridodato još vojnika i od njih je formirana Vardarska divizija. Druga divizija, kao i deo I ukrcana je na vozove i posle tri meseca putovanja Transibirskom železnicom stigla je do Kine. Zatim je brodovima, preko Singapura, Indije i Egipta, nakon ukupno više od pola godine, i ova grupa od 12.500 srpskih dobrovoljaca došla u Solun. 
   Spomenik u Medzidiji napravljen je u obliku piramide. Obložen je belim venčačkim mermerom koji je donešen iz Srbije. Nalazi se na pravoslavnom groblju. Podignut je 1926. godine, a otkrili su ga Aleksandar I Karađorđević i Ferdinand Rumunski. Na vrhu piramide je grb kraljevine SHS, a ispod sledi tekst „Junacima I srpske dobrovoljačke divizije palim u Dobrudzi u borbama od 25. avgusta do 12. oktobra 1916. za oslobođenje i ujedinjenje. Zahvalna otadzbina kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca“. Ispod se nalazi sličan prigodni tekst na rumunskom jeziku.

   Posle Medzidije odvezli smo se do obližnje varošice Murfatlar, pored koje se nalazi neka pećinska crkva sa zanimljivim srednjovekovnim grafitima, međutim zbog konzervatorskih radova nije je bilo moguće posetiti. Šta da se radi, pravac Crno more i Mamaja! Polovina naše družine otišla je u Konstancu, a druga polovina na plažu. Ja sam bio u ovoj drugoj polovini, pošto sam prošle godine proveo čitava tri dana u Konstanci. Uh, što mi je prijalo brčkanje u moru, a i večernje bazanje promenadom punom turista. Posle par dana jurcanja, baš mi je trebalo ovako opušteno popodne.

Нема коментара:

Постави коментар