Ознаке

Albanija (7) Azerbejdzan (8) Bugarska (16) Delta Dunava (10) Egipat (1) Grčka (6) Gruzija (23) Iran (16) Istanbul (5) Italija (1) Izrael (18) Jermenija (13) Jordan (1) Kazahstan (17) Krim (11) Mađarska (2) Makedonija (2) Maroko (1) Moldavija (12) Nepal (16) Pridnjestrovlje (12) Rumunija (36) Rusija (5) Sirija (7) Transilvanija (14) Turska (21) Ukrajina (14) Uzbekistan (17)

недеља, 17. мај 2015.

Bugarska (10. deo)



VELIKO TRNOVO

    Kada su 1185. godine braća Asen i Petar pokrenuli ustanak protiv vizantinske vlasti, došlo je do obnove bugarske države i do formiranja tzv. II bugarskog carstva. Ono je trajalo do 1396. godine, a prestonica mu je bilo Veliko Trnovo. Mi smo se prvo uputili do crkve Četrdesetorice mučenika, jer se u njoj nalazi grob našeg Svetog Save. Naime, prilikom povratka sa hodočašća po Svetoj zemlji Sava je preminuo u Velikom Trnovu 1236. godine i bio sahranjen u ovoj crkvi. Posle godinu dana njegove mošti su prenete u Srbiju. Inače, crkva Četrdesetorice mučenika podignuta je 1230. godine i ubrzo je postala glavna vladarska crkva. U pitanju je bazilika. U potpunosti je sačuvan samo njen zapadni deo, dok je ostatak crkve obnovljen posle 2000. godine. Unutra se nalazi i pominjani grob našeg sveca, koji je lepo obeležen. Na njemu piše “sv. Sava arhiepiskop srbski 1236”. Iznad visi ikona sa njegovim likom, a u vazi pored groba nalazi se nekoliko buketa sa cvećem. Lepo, nema šta!
Crkva 40 mučenika.
Crkva 40 mučenika, grob Svetog Save.

  U ovoj bogomolji ima i nekih za bugarsku istoriju značajnih stvari, kao što su stubovi sa zapisima kana Omurtaga (815 – 831), kana Kruma (803 – 814) i Ivana Asena II (1218 – 1241), osnivača same crkve. Ovde je sahranjen i car Kalojan (1197 – 1207), a pretpostavlja se i Ivan Asen II. 
Veliko Trnovo.

   Na najdominantnijem mestu u Velikom Trnovu smešten je Carevac, odnosno nekadašnje utvrđenje, oko kojeg meandrira reka Jantra. Inače, i brdo preko puta, Trapezica, takođe je bilo utvrđeno. Nekada se na mestu Carevca nalazila vizantinska tvrđava Zikideva. Ono što danas ovde može da se vidi uglavnom potiče iz vremena II bugarskog carstva. Inače, i ovde se radila ljuta rekonstrukcija. Najintrigantnija od svega je tzv. Balduinova kula. Veruje se da je tu bio zatočen Balduin I, latinski car, nakon okupacije Vizantije 1204. godine. Godinu dana posle zauzimanja Carigrada krstaši su krenuli da uguše pobunu Grka u Trakiji, koji su bili potpomugnuti od strane bugarskog cara Kalojana. Bitka se odigrala kod Hadrijanopolja (Jedrena), a na strani Bugara su se osim Grka borili i poznati nomadski ratnici Kumani. Latini su poraženi, a njihov car Balduin je zarobljen. Nakon nekog vremena provedenog u bugarskom zatočeništvu latinski car je ubijen. Navodno, od njegove lobanje Kalojan je napravio pehar za vino.
Carevec.
Carevec, Balduinova kula.

   Sve u svemu zanimljiv je Carevac, ima šta da se vidi, lepo je sređeno, postavljeno je dosta tabli sa legendama, kao i dobri crteži rekonstrukcija nekadašnjih izgleda građevina u ovom utvrđenju. Na najvišoj tački nalazi se velika patrijaršijska katedrala Vaznesenja Gospoda. Radi se o modernoj crkvi, podignutoj na temeljima stare vizantinske bogomolje. Njena unutrašnjost je oslikana veoma zanimljivim freskama urađenim u nekom stripovskom fazonu.
Carevec.
Carevec, crkva Vaznesenja Gospoda.

   Veče smo proveli gledajući četvrtu košarkašku utakmicu polufinala ABA lige između Zvezde i Partizana. Odrali smo Grobare! Sledeće godine Crvena Zvezda opet igra u ligi šampiona Evrope! Sreća što smo bili jedini gosti u gest-hausu, pošto je utakmica burno praćena, a pobeda veselo proslavljena. Ispražnjena je i flaša grozdove rakije.
   Sutradan smo se prvo uputili ka obližnjem selu Arbanasi. Usput smo se zaustavili da bacimo pogled na crkvu sv. Dimitrija Solunskog. U pitanju je srednjovkovna crkva, ali dobrim delom obnovljena. Neki istorijski izvor kaže da su upravo u ovoj bogomolji Asen i Petar 1185. godine proglasili pobunu protiv Vuzantije. Na žalost crkva je bila zatvorena, a uz to i okružena visokim zidom, pa smo morali da se zadovoljimo zvirkanjem preko tog zida.
Crkva sv. Dimitrija.

   Nastavili smo dalje i za par minuta stigli u Arbanase. Kako mu ime kaže, nekada su ga naseljavali Šiptari, ali hrišćani. Nije baš najjasnije kada su se ovde naselili. Najstariji dokument u kome se pominje ovo selo je ferman Sulejmana Veličanstvenog, iz 1538. godine. Njime on Arbanase, kao i još tri obližnja naselja poklanja svome zetu, velikom veziru Rustem Paši. Arbanasi su dugo vremena bili prosperitetno i bogato selo, čije su stanovništvo uglavnom činili trgovci i zanatlije. Arbanasa u Arbanasima više nema. Nema ni trgovaca, već sada u njemu žive Bugari koji se bave turizmom. Posetioca ima. Oni dolaze u ovo mesto zbog toga što je sačuvalo svoj stari izgled. Lepo je to videti, a i ja volim te stare balkanske kuće, ali sam ih se do sad nagledao, pa čak i tokom samo ovog putovanja. Ima u selu i nekoliko crkava iz 16. i 17. veka. Jedna od njih je stvarno fenomenalno oslikana.
Arbanasi.

   Već sam pominjao da u Bugarskoj ima koliko hoćeš mesta sa tom starom  arhitekturom i sva ta mesta sada dobro žive od turizma. Nekada, je manje-više, ovako izgledalo i svako drugo selo u Srbiji, ali mi smo “mudro sve to zbrisali. Ne može se sa starom kućom u svetlu budućnost! Zato po Srbiji mogu da se vide kuće svih mogućih tipova, od onih alpskih do nekih nalik pagodama. Kada na to dodaš gipsanog labuda ili orla na ogradi, kud ćeš lepše! Pošto smo sjebali sve staro i tradicionalno, sada pravimo nekakva lažna etno sela, od kojih je dobar deo težak kič.
Veliko Trnovo.

   Po povratku u Trnovo nastavili smo da se muvamo ovim mestom, što i nije tako lako, jer se ono prostire na 4 brda, te se stalno mora uzbrdo, nizbrdo. S obzirom da smo juče obišli najvažnije istorijske znamenitosti ovog grada, ovaj put smo se držali uglavnom njegovog starog dela. Iskoristio sam priliku i da se poslednjeg dana pred povratak snabdem bugarskom grozdovom rakijom, ovčijim sirom i alvom. Mislim da mi se još nije desilo da sam bio u Bugarskoj, a da se nisam vratio sa ovim “suvenirima”.
Veliko Trnovo.

   Ujutru smo krenuli ka Srbiji i tako se završio ovaj obilazak Bugarske. Kao što rekoh ovo je bilo moje treće putovanje po ovoj zemlji i konačno sam obišao sve što me je zanimalo. Naravno, ovo je bio samo moj izbor, a Bugarska ima još gomilu interesantnih stvari. 

2 коментара:

  1. Nijeste bili u Nistrum, onaj rimski grad? Što bre Baki sine! :D Inače, fino napisano, kao i uvek. ;)

    ОдговориИзбриши
  2. Za Nikopolj ad Istrum sam se dvoumio da li da ga obilazim. Ostavili smo ga na kraj i planirao sam da ga na dan povratka posetim, međutim ispade da smo se vraćali u ponedeljak, kada muzeji i lokaliteti ne rade, te smo odustali. Inače ime ovog grada Nikopolis ad Istrum znači Nikopolj na Dunavu i ja sam mislio da se lokalitet nalazi stvarno na Dunavu, pogotovu što postoji moderan grad Nikopolj, koji je zaista na Dunavu. Međutim, antički Nikopolj na Dunavu se nalazi nekih 20-tak km od Velikog Trnova.
    Pozdrav

    ОдговориИзбриши