Ознаке

Albanija (7) Azerbejdzan (8) Bugarska (16) Delta Dunava (10) Egipat (1) Grčka (6) Gruzija (23) Iran (16) Istanbul (5) Italija (1) Izrael (18) Jermenija (13) Jordan (1) Kazahstan (17) Krim (11) Mađarska (2) Makedonija (2) Maroko (1) Moldavija (12) Nepal (16) Pridnjestrovlje (12) Rumunija (36) Rusija (5) Sirija (5) Transilvanija (14) Turska (21) Ukrajina (14) Uzbekistan (17)

недеља, 27. април 2014.

Nepal (9. deo)



PATAN


   Došao je na red i odlazak u Patan. Kao što rekoh, nekada su Patan, Bhaktapur i Katmandu bila tri nezavisna grada – države. Njihovo međusobno rivalstvo i neprijateljstvo iskoristio je Prithvi Narajan Šah, vladar malog kraljevstva Gurka, koji je od 1768. do 1769. godine zauzeo ova tri grada. Time je faktički došlo do ujedinjenja Nepala.


   Danas je Patan bukvalno spojen sa Katmanduom. Najveće znamenitosti Patana smeštene su na glavnom trgu, koji se takođe zove Durbar. Patanski Durbar nije ništa manje interesantniji niti impozantniji od Katmanduovog. Tu se nalaze silni hinduistički hramovi, spomenici, rezervoar za vodu itd. Atmosfera je takođe slična kao i na glavnom trgu nepalske prestonice. I ovde se muvaju lokalni samozvani turistički vodiči. Tu su i prodavci suvenira, vozači rikši, ljudi koji kuliraju na stepeništima hramova.



   Nismo se samo držali “upicanjenog” Durbar skvera, već smo dobro prošpartali i ostalim delovima Patana. Tako smo obišli i budistički Zlatni hram. On se stvarno razlikuje od drugih svetilišta koje smo posetili tokom ovog putovanja. Zanimljiva je i stupa pored velikog rezervoara za vodu Pim bahal pokari. Otišli smo i do nekih megalita, koji važe za najstarije objekte obožavanja u celoj dolini. Na sve to treba dodati i još desetine kojekakvih hramova. Naravno, svaki od njih je, u svakom pogledu, spomenik i te kako vredan pažnje, ali, bre, mnogo ih je i sve je to slično, tako da su mi ubrzo postali baš monotoni. Nema šta, zanimljiva je i obična svetovna arhitektura, kuće od crvene cigle sa sjajno ukrašenim drvenim balkonima i prozorima, ali i to je već mnogo puta viđeno.

   Ono što mi je najviše privuklo pažnju u Patanu, bili su njegovi žitelji i obične svakodnevne scene koje su se dešavale na ulici: prodavci raznoraznih začina i sušene ribe, kujundzije koji ispred svojih radnji prave posude, žene što sa plastičnim kantama čekaju ispred javnih česmi, sladoledzija koji gura svoj pokretni frižider, razdragana deca u školskim uniformama, prodavačice venaca od nevena, hindu astrolozi, ili šta su već, kako na prostrtom ćebencetu predviđaju ljudima sudbinu itd. Naročito mi je bila zanimljiva mala, bučna i prljava pijaca, a na njoj posebno nekoliko radnji gde se prodavala sveža riba. S obzirom da sam dugogodišnji ribolovac, tu sam se najduže zadržao, zagledajući razne rečne ribe koje su tu bile izložene i od kojih mi ni jedna nije bila poznata. 





Нема коментара:

Постави коментар