PATAN
Došao je na red i odlazak u
Patan. Kao što rekoh, nekada su Patan, Bhaktapur i Katmandu bila tri nezavisna
grada – države. Njihovo međusobno rivalstvo i neprijateljstvo iskoristio je
Prithvi Narajan Šah, vladar malog kraljevstva Gurka, koji je od 1768. do 1769.
godine zauzeo ova tri grada. Time je faktički došlo do ujedinjenja Nepala.
Danas je Patan bukvalno spojen sa Katmanduom.
Najveće znamenitosti Patana smeštene su na glavnom trgu, koji se takođe zove
Durbar. Patanski Durbar nije ništa manje interesantniji niti impozantniji od
Katmanduovog. Tu se nalaze silni hinduistički hramovi, spomenici, rezervoar za
vodu itd. Atmosfera je takođe slična kao i na glavnom trgu nepalske prestonice.
I ovde se muvaju lokalni samozvani turistički vodiči. Tu su i prodavci
suvenira, vozači rikši, ljudi koji kuliraju na stepeništima hramova.
Nismo se samo držali “upicanjenog” Durbar skvera, već smo dobro prošpartali i
ostalim delovima Patana. Tako smo obišli i budistički Zlatni hram. On se
stvarno razlikuje od drugih svetilišta koje smo posetili tokom ovog putovanja.
Zanimljiva je i stupa pored velikog rezervoara za vodu Pim bahal pokari. Otišli
smo i do nekih megalita, koji važe za najstarije objekte obožavanja u celoj
dolini. Na sve to treba dodati i još desetine kojekakvih hramova. Naravno,
svaki od njih je, u svakom pogledu, spomenik i te kako vredan pažnje, ali, bre,
mnogo ih je i sve je to slično, tako da su mi ubrzo postali baš monotoni. Nema
šta, zanimljiva je i obična svetovna arhitektura, kuće od crvene cigle sa
sjajno ukrašenim drvenim balkonima i prozorima, ali i to je već mnogo puta
viđeno.
Ono što mi je najviše privuklo pažnju u
Patanu, bili su njegovi žitelji i obične svakodnevne scene koje su se dešavale
na ulici: prodavci raznoraznih začina i sušene
ribe, kujundzije koji ispred svojih radnji prave posude, žene što sa plastičnim
kantama čekaju ispred javnih česmi, sladoledzija koji gura svoj pokretni
frižider, razdragana deca u školskim uniformama, prodavačice venaca od nevena,
hindu astrolozi, ili šta su već, kako na prostrtom ćebencetu predviđaju ljudima
sudbinu itd. Naročito mi je bila zanimljiva mala, bučna i prljava pijaca, a na
njoj posebno nekoliko radnji gde se prodavala sveža riba. S obzirom da sam
dugogodišnji ribolovac, tu sam se najduže zadržao, zagledajući razne rečne ribe
koje su tu bile izložene i od kojih mi ni jedna nije bila poznata.
Нема коментара:
Постави коментар