Ознаке

Albanija (7) Azerbejdzan (8) Bugarska (16) Delta Dunava (10) Egipat (1) Grčka (6) Gruzija (23) Iran (16) Istanbul (5) Italija (1) Izrael (18) Jermenija (13) Jordan (1) Kazahstan (17) Krim (11) Mađarska (2) Makedonija (2) Maroko (1) Moldavija (12) Nepal (16) Pridnjestrovlje (12) Rumunija (36) Rusija (5) Sirija (5) Transilvanija (14) Turska (21) Ukrajina (14) Uzbekistan (17)

уторак, 02. април 2013.

Putovanje u Uzbekistan (13. deo)



IZ KAZAHSTANA U RUSIJU


   Na železničku stanicu stigli smo na vreme, međutim naš voz je kasnio. Inače, to se ovde retko dešava, pošto su vozovi po bivšem SSSR-u uglavnom tačni. Često to nisu neki novi i moderni vozovi, šta više mnogi od njih mi izgledaju prilično staro, ali se dobro održavaju, pouzdani su, jeftini i sve u svemu mislim da železnice u tim zemljama dobro funkcionišu. Posle dobrog kašnjenja konačno je stigao naš voz. Kada smo se ukrcali, saznali smo i koji je bio razlog ovog kašnjenja. U pitanju je tadzikistanski voz koji ide iz Dušanbea za Moskvu. Na uzbekistansko – kazahstanskoj granici carinici su u njemu pronašli veću količinu sakrivenog heroina. Usledilo je ispitivanje putnika i železničkog osoblja, te je zbog toga cela kompozicija stajala na granici 5 sati. Inače, vozna linija od Dušanbea do Moskve je poznata po švercu avganistanske droge.
   Plackartni vagon u koji smo se smestili nije bio pun, tako da smo se lepo raspištoljili. Ostali putnici su bili uglavnom Tadzici i svi su bili ok. Od jednog od njih dobili smo punu kesu kikirikija. Naročito smo se družili sa jednim sredovečnim Tadzikistancem, penzionisanim pukovnikom ruske policije.
   Na kazahstansko – ruskoj granici usledila je detaljna kontrola. Prvo nas je sve onjušio nemački ovčar, pa je krenula carina sa trkeljisanjem, da bi na kraju, za svaki slučaj, sve to proverio jedan koker španijel. Carini i policiji je izgleda bilo bitno samo da provere da li ima droge, a na raznu drugu robu koja se švercovala nisu obraćali pažnju. A, švercovalo se svašta i to od dzakova sa vunom preko metli, pa do razne plastične robe. Ruski policajac je pokupio pasoše svim putnicima iz vagona i odneo ih sa sobom. Posle desetak minuta došao je drugi policajac noseći u ruci moj i drugarev pasoš. Ova dodatna provera usledila je nakon što su u našim pasošima primetili gruzijske vize. Žandar je bio pristojan, pitao nas zašto smo putovali u Gruziju, saslušao odgovor i to je bilo to.
   Konačno smo nastavili dalje, pa se nastavilo i naše druženje sa tadzičkim putnicima iz voza. Od sprovodnika smo dobili lubenicu. Negde oko 2 časa posle ponoći probudio nas je alarm na mobilnom telefonu. Stižemo u Volgograd.

Нема коментара:

Постави коментар