Ознаке

Albanija (7) Azerbejdzan (8) Bugarska (16) Delta Dunava (10) Egipat (1) Grčka (6) Gruzija (23) Iran (16) Istanbul (5) Italija (1) Izrael (18) Jermenija (13) Jordan (1) Kazahstan (17) Krim (11) Mađarska (2) Makedonija (2) Maroko (1) Moldavija (12) Nepal (16) Pridnjestrovlje (12) Rumunija (36) Rusija (5) Sirija (7) Transilvanija (14) Turska (21) Ukrajina (14) Uzbekistan (17)

субота, 09. март 2013.

Iran (6. deo)



ŠIRAZ

   Širaz je takođe jedan od drevnih gradova Irana. Postoji nekoliko legendi o njegovom nastanku. Po jednoj, osnovao ga je sam Muhamed na mestu koje su mu pokazali anđeli, a po drugoj Nojev praunuk. Istoričari, pak, kažu da je za njegov nastanak zaslužan jedan persijski general u službi omajadskog kalifa. Ma kako bilo, do prvog procvata ovog grada dolazi za vreme bujidske dinastije, koja je tokom X i XI  veka vladala većim delom Irana. Ovu dinastiju su osnovala tri brata. Najstariji od njih, Ali Emad al Dovleh je izabrao Širaz za svoje sedište.
   Grad je posebno napredovao za vreme njegovog sina Azoda al Dovleha. Ovaj bujidski princ je bio hrabar vojskovođa, mudar vladar, ali i pesnik i zaštitnik umetnosti. Bio je i veoma tolerantan prema drugim religijama. U njegovom gradu su zajedno sa muslimanima bezbrižno živeli i zoroastrijanci, hrišćani i Jevreji, a neki od njih su i zauzimali važne položaje u njegovoj službi. Kada su jednom prilikom, tokom njegovog odsustva iz Širaza, neki islamski fanatici počeli progon zoroastrijanaca, on je odmah poslao svoje trupe, obračunao se sa ovim ustanicima i pružio svu neophodnu pomoć nastradalim zoroastrijancima. I socijalna politika Azoda Dovleha je bila izuzetno napredna za ono vreme. On je pomagao familije sa novorođenom decom, siromašne, siročad, udovice itd. Ovaj plemeniti vladar je ipak znao da bude i itekako okrutan. Mnogi njegovi podređeni su radije izvršavali samoubistvo, nego da se vrate pred njega, a da nisu odradili postavljeni zadatak. Takođe je bio autor novog načina likvidacije, a to je da osuđenog izgazi slon.
   Ipak, najokrutniji vladar Širaza bio je mozafaridski guverner Mobarez al-Din Mozafar. Mozafaridi su ovim delom Irana vladali od 1314. do 1393. godine. Mobarez al-Din je jednom prilikom čitao kuran, kada su pred njega doveli nekog kriminalca. On je na trenutak odložio kuran, ustao, ubio okrivljenog, a onda se vratio i mirno nastavio za čitanjem kurana. Kada ga je sin šah Šoja upitao da li je istina da je sopstvenim rukama ubio hiljadu ljudi, ovaj je odgovorio da to nije tačno, pošto je ubio samo 800 osoba. Kasnije će ga upravo njegov sin šah Šoja svrgnuti, zatvoriti i oslepiti. Za razliku od svoga oca, koji je najviše vremena provodio u ratovanju, šah Šoja je preferirao zabave, gozbe i pijanke. Takođe je bio zaštitnik nauke i umetnosti, zbog čega ga je najčuveniji iranski pesnik, Hafiz, veoma cenio i za uzvrat stalno isticao kako je njegov otac bio surov i perfidan vladar. Trebalo je nekako opravdati hapšenje i oslepljenje oca.
   Hafiz, najveći persijski pesnik, ceo svoj život proveo je u Širazu i samo ga je dva puta napustio. Hafiz je veoma popularan u celom svetu među ljubiteljima poezije, ali u Iranu on se poštuje kao božanstvo. Bukvalno skoro svaka iranska kuća pored kurana ima i knjigu Hafizovih poema. Hafizova grobnica u Širazu je sigurno najposećeniji spomenik ovog grada. Još jedan srednjovekovni pesnik rođen je u ovom gradu, a to je Saadi. I njegov mauzolej se nalazi u Širazu. Moram da priznam da nisam posetio ni jedan od grobova ovih pesnika. Koji god Iranac je čuo da smo bili u Širazu i nismo posetili Hafizov grob, momentalno je raskolačio oči i gledao nas sa čuđenjem. To je za njih neoprostivo. Ajde za Saadija bi nam nekako progledali kroz prste, ali za neodlazak na Hafizov grob nema opravdanja.
Tvrđava Karim kana

   Godine 1756. Karim Kan, osnivač dinastije Zand, za svoju prestonicu bira Širaz. Najveći broj sačuvanih znamenitosti ovog grada potiče iz ovog perioda. U samom centru grada nalazi se tvrđava Karim Kana. Tačnije, u pitanju je utvrđeno rezidencijalno i administrativno sedište ovog vladara. Ovo prilično veliko utvrđenje je četvrtaste osnove. Zidano je opekama, a zidovi su visoki 12 metara i široki oko 3 metra. Na svakom ćošku se nalazi kružna kula. Te kružne kule su jako lepo ukrašene geometrijskim šarama od cigala. U unutrašnjosti utvrđenja, u centru dvorišta, nalazi se veliki bazen oko koga su zasađena brojna stabla pomorandzi. Jedna od najznačajnijih ostavština Karim Kana ovom gradu je Vakelova dzamija. Tokom Zand – perioda izgrađen je  Vakelov hamam, koji važi za jedan od najvećih i najlepših hamama u Iranu.
Vakelova dzamija

   Od davnina Širaz važi za grad pesnika, vina, vrtova i cveća. Vrtova i cveća ima i danas. Širaz spada u jedan od zelenijih iranskih gradova. Vina, nažalost, nema. Vino je bilo jedna od prvih žrtava iranske revolucije. Ovdašnje vino je još u IX veku ovom gradu donelo slavu najboljeg proizvođača ovog napitka na celom Bliskom istoku. Danas samo naziv sorte Širaz, koja je ovde nastala, podseća na ta vremena.
   Kada se već govori o vinu i pesnicima, ne sme se nepomenuti Omar Hajam. Osim što je bio čuveni pesnik, bavio se i filozofijom, astronomijom, matematikom i još mnogo čime. I pored raznih dostignuća koja je postigao u ovim oblastima, Omar Hajam je najviše ostao zapamćen po svojim pesmama, rubaijama. Najčešća tema njegovih pesama su vino, žene i uživanje u životu.
   Danas u Iranu vina nema, barem ne legalno, ali Persijanke su tu i prelepe su. Ukoliko su tako izgledale i u srednjem veku, kada je živeo Omar Hajam, onda ovom pesniku nije nedostajalo inspiracija. Do sada sam čuo razne priče o lepotama devojaka iz te i te zemlje, ili iz tog i tog grada. Neke od tih priča su opravdane, a neke ne, ali nikada nisam ništa čuo o Irankama. Po mom mišljenju, ako nisu najlepše na svetu, u svakom slučaju su u samom svetskom vrhu. I moje kolege, sa kojima sam mnogo toga prošao, ali sa kojima ponekad dođe do neslaganja i razmimoilaženja, kod ovoga su istog mišljenja, Iranke su jako lepe. Tu imamo konsenzus.Vitke, graciozne, sa neverovatno lepim i pravilnim crtama lica. Možda i ta marama koja uokviruje lice ističe njegovu lepotu. Iako su im nametnuta razna ograničenja u oblačenju i iako osim lica smeju da im se vide samo još šake, Iranke uspevaju da izgledaju i moderno i izazovno.

Нема коментара:

Постави коментар