Ознаке

Albanija (7) Azerbejdzan (8) Bugarska (16) Delta Dunava (10) Egipat (1) Grčka (6) Gruzija (23) Iran (16) Istanbul (5) Italija (1) Izrael (18) Jermenija (13) Jordan (1) Kazahstan (17) Krim (11) Mađarska (2) Makedonija (2) Maroko (1) Moldavija (12) Nepal (16) Pridnjestrovlje (12) Rumunija (36) Rusija (5) Sirija (7) Transilvanija (14) Turska (21) Ukrajina (14) Uzbekistan (17)

недеља, 27. април 2014.

Nepal (13. deo)




ČITVAN


   Rano zorom, sa dva Engleza i dva vodiča, otišao sam do obale reke, gde smo se ukrcali u dugački drveni čamac napravljen od jednog izdubljenog debla. Tako je započela naša plovidba rekom Rapti, koja, u stvari, predstavlja granicu nacionalnog parka.
Reka Rapti.


   U 19. veku ova oblast je bilo zaštićena lovno područje. Tako su britanski kralj Dzorz V i njegov sin Edvard tokom jednog safarija 1911. godine ustrelili 39 tigrova i 18 nosoroga. Ipak, najveći problemi za Čitvan počeli su pedesetih godina prošlog veka, kada je pobeđena malarija i kada je otpočelo masovno naseljavanje u ove krajeve i krčenje zemljišta zbog zemljoradnje. Dotle je u Čitvanu postojalo samo nekoliko Taru sela, čiji su stanovnici stekli imunitet na malariju. Normalno, došlo je do ogromnog smanjenja broja životinja, tako da je šezdesetih u celoj oblasti bilo svega 100 nosoroga i 20 tigrova. Godine 1973. osnovan je Nacionalni park Čitvan i nekih dvadesetak hiljada seljaka je izmešteno sa područja parka. To je dovelo do oporavka divljeg sveta Čitvana, ali stanje se opet pogoršalo tokom tzv. maoističke pobune (1996. – 2006.). U tim nemirnim vremenima lovokradice su nemilosrdno istrebljivale životinje po parku. Pre svega su na udaru bili nosorozi i tigrovi, čiji su delovi tela veoma traženi po Tibetu i drugim oblastima Kine. Nakon završetka građanskog rata, vlasti Nepala su se ozbiljno bacile na zaštitu Čitvana i obračun sa lovokradicama. Tako danas u ovom parku, koji zauzima 932 km2 , obitava više od 500 nosoroga i oko 125 bengalskih tigrova. Takođe je znatno povećan i broj gavijala (vrsta krokodila). 

   Vožnja kanuom je trajala nešto više od sat vremena. Tokom te plovidbe, osim raznih ptica, videli smo i obe vrste krokodila koji ovde žive. Jedan je, da kažemo klasični” azijski krokodil, tzv. močvarni, a drugi je gavijal, koji je prepoznatljiv po svojoj uskoj čeljusti sa krupnim izbačenim nozdrvama.
Gavijal.
   Kad smo se iskrcali na suprotnu obali reke Rapti, tj. ušli u nacionalni park, vodič nam je prvo ispričao pravila ponašanja, kojih treba da se pridržavamo, a onda smo krenuli. Tokom nekih sat vremena hodanja kroz dzunglu videli smo po nekog majmuna i jednog pauna, a onda smo izašli iz šume u tzv. phantu. U pitanju su travnate površine, čija trava, odnosno neka biljka nalik trsci, u pojedinim periodima godine može da naraste do neverovatnih 8 metara visine. Nakon, otprilike, pola sata pešačenja pred nama se ukazao jednorogi indijski nosorog. Stajali smo u tišini na nekih dvadesetak metara od zveri teške dve tone, a naši vodiči su bili naoružni sa po jednim bambusovim štapom. Međutim, sudeći po njihovom držanju ne bi trebalo da smo bili u nekoj opasnosti, pošto su obojica bili prilično opušteni. Pretpostavljam da su po ponašanju nosoroga, koji je mirno pasao, zaključili da smo na toj udaljenosti bezbedni. 
Jednorogi indijski nosorog.
      Inače, svake godine u Čitvanu najviše ljudi nastrada baš od nosoroga, a bilo je slučajeva da su ove životinje usmrtile i turiste tokom ovakve “šetnje” kroz dzunglu. Brojke kažu da je posle nosoroga najopasniji usnati medved, a tek onda dolaze na red bengalski tigar, leopard, slon. Dosta vremena smo proveli posmatrajući ovu životinju. U celom svetu jednorogih indijskih nosoroga ima oko 3000, od čega se većina njih nalazi u Čitvanu i još jednom nacionalnom parku u Indiji. 
   Krenuli smo dalje, a onda se u šikari ispred nas začulo neko komešanje i lomljava. Slon! Tu su se naši pratioci malo uozbiljili, jer su bili u dilemi da li je u pitanju divlji ili neki od pitomih slonova, koje seljaci puštaju preko reke u ispašu. Jedan od vodiča je otišao da proveri i ustanovio je da je po sredi domaći slon, te smo nastavili dalje. Na kraju smo izbili ponovo na reku, gde je po nas došao kanu i vratio nas natrag u Saurahu.

   Kada sam spominjao da postoje izvesni rizici od divljeg sveta Čitvana, nisam naveo još jednu, takođe malu opasnost, a to su komarci, odnosno malarija i denga groznica, koje oni prenose. U celom Teraiju godišnje se zabeleži oko 3500 slučajeva malarije. Iako se nalazi u ovom, što se tiče ove bolesti, problematičnom delu Nepala, u Čitvanu su prilično retki slučajevi malarije. Pošto nisam hteo da koristim nikakve antimalarike, poneo sam samo autan i one tablete raid, što se stavljaju u šteker. Inače, raid sam dzabe nosio, pošto po celom Nepalu kubure sa električnom energijom, tako da više od 12 sati svakog dana nema struje. Komaraca je bilo i to baš mnogo.
   Popodne sam otišao na taj safari na slonu. Obično na jednom slonu sede tri ili četiri osobe, a ja sam imao nesreću da je sa mnom bilo još troje odraslih Nepalaca i jedno dete. Da stvar bude gora, osim što je bilo tesno na drvenoj platformi, ovi moji su i non – stop galamili, jeli, pljuvali, a u jednom momentu i pevali. Slonovski safari je najbolji način da se vidi što više od životinjskog sveta Čitvana. Em ste iznad visoke trave phante, em su divlje životinje tolerantnije na buku koju proizvodi slon, nego ljudi tokom pešačenja. Kažu i da miris slona neutrališe ljudske mirise. Lovočuvari Čitvana u svoje patrole po parku takođe idu na slonovima. 

   Teškim koracima, gegajući se, slon nas je preneo preko plitke reke Rapti i uđosmo u šumu. Uprkos mojim bučnim saputnicima uspeli smo da vidimo popriličan broj životinja. Uglavnom su to bili razni jeleni, kao što su sambar, koji je najveća jelenska vrsta u ovom delu sveta, ili tzv. svinjski jelen verovatno jedan od najmanjih. Najviše od svih vrsta susretali smo čitale, tj. tačkaste jelene. Osim makaki majmuna videli smo i sivog, iliti hanumanovog lengura. 
Sambar.

Čital
   Kad sam već izgubio nadu da ću se opet naći naspram nosoroga, počelo je neko dovikivanje po šumi. To su se dozivali mahuti, tj. goniči slonova. I naš se odmah uključio u tu konverzaciju. Neko od njih je pronašao nosoroga i obaveštavao je druge gde se ova najpoznatija čitvanska životinja nalazi. Dotle smo išli polako, pazeći da se ne zavlačimo u gusto rastinje. Sada o tome naš vozač” više nije vodio računa, već je terao slona prema tom, nekom, mestu gde je viđen nosorog. Granje je šibalo na sve strane oko nas, dok je moćna životinja, na kojoj smo se nalazili, gazila sve pred sobom. Ubrzo su iz gustiša počeli da se pojavljuju i drugi slonovi sa turistima. S vremena na vreme, tokom ove potrage, praćene stalnim dovikivanjem mahuta, ovaj naš bi odjednom stao i okrenuo slona u potpuno drugom pravcu, verovatno zato što je i nosorog menjao svoje kretanje. I stvarno posle desetak minuta potere kroz dzunglu, slonovođe sa svojim slonovima uspele su da isteraju nosoroga na jednu čistinu. Nisu mu previše prilazili, a on nije izgledao mnogo iznenađen, već je delovao prilično opušteno. Ko zna koliko je do sada imao ovakvih susreta?

1 коментар:

  1. Uh...ovo je ipak pravaaaa avantura. Ja ovde "videh" mnogo opasanih situacija od malaričnih komaraca do nosoroga...:)

    ОдговориИзбриши