bakijevi putopisi
Ознаке
- Abu Dabi
- Albanija
- Azerbejdzan
- Belgija
- Bugarska
- Češka
- Delta Dunava
- Egipat
- Estonija
- Grčka
- Gruzija
- Holandija
- Iran
- Istanbul
- Italija
- Izrael
- Jermenija
- Jordan
- Kazahstan
- Kina
- Kirgizija
- Krim
- Letonija
- Liban
- Litvanija
- Mađarska
- Makedonija
- Maroko
- Moldavija
- Nemačka
- Nepal
- Oman
- Poljska
- Portugal
- Pridnjestrovlje
- Rim
- Rumunija
- Rusija
- Sirija
- Slovačka
- Slovenija
- Španija
- Šri Lanka
- Transilvanija
- Turska
- Ukrajina
- Uzbekistan
понедељак, 4. август 2025.
среда, 19. март 2025.
Šri Lanka 2025. (8. deo)
NEGOMBO
Posle četiri
dana provedena u Hikaduvi seli smo u voz i odvezli se u Kolombo. Na železničkoj
stanici smo odmah uzeli taksi koji nas je odvezao do grada Negombo. On je udaljen
nekih četrdesetak kilometara na sever od šrilankanske prestonice. Usput smo
prošli pored velike Negombo lagune, poznate po dzinovskim krabama, mangrovi i
raznoraznim pticama. Na dalekovodima uz put stajalo je na stotine pelikana.
Negombo je grad od skoro 150.000 ljudi i
nije baš neki izbor za letovanje, ali se nalazi na dobrom mestu, svega
petnaestak kilometara od aerodroma, tako da je idealan da se u njemu provede
poslednji dan pred povratak kući. Mi smo
odlučili da u njemu budemo dan i po, što je sasvim dovoljno da se lepo upozna.
Sam grad je bezveze, prljav, nikakav, mada može da se vidi i po koja lepa i
zanimljiva kuća iz kolonijalnog doba.
![]() |
Negombo. |
Negombo su u 16. veku zauzeli Portugalci. Za
vreme njihove vladavine lokalno Karava stanovništvo, poznato po ribolovu,
masovno je prihvatilo katoličanstvo, pa je tako i danas skoro 70% žitelja
Negomba hrišćanske veroispovesti. Drugi po brojnosti su muslimani. Arapski
trgovci i pomorci su vekovima Negombo lagunu koristili kao bazu za svoje
brodove. Da je u pitanju većinski katolički grad ne ukazuju samo brojne crkve,
od kojih je glavna posvećena sv. Mariji, već i bezbroj kapela, tj. bolje reći
staklenih vitrina u kojima su smešteni plastični kipovi isusa Hrista,
Bogorodice i raznih svetaca.
Katedrala sv. Marije. |
Portugalcima su 1646. godine Holanđani
preoteli Negombo. Njihovo nasleđe je tvrđava, koju su Britanci pretvorili u
zatvor i koja i dan danas služi toj svrsi. Holanđani su napravili sistem kanala
koji je omogućavao plovidbu od Kolomba do 120 km udaljene Putalame na severu.
Taj kanal je prolazio kroz Negombo. Imaju i Britanci svoj kanal (Hamiltonov) u
ovom gradu, mada ga narod zove Holandski kanal. On je verovatno najživopisniji
simbol Negomba. Dugačak je 14,5 km i služio je za izvlačenje slane vode iz Muthurajavela
močvare.
![]() |
Tvrđava u Negombu. |
Hamiltonov kanal. |
Boravak u Negombu iskoristili smo da se još
par puta okupamo u Indijskom okeanu. Plaža je velika, a voda znatno mutnija
nego dole na jugu. Dok sam plivao nekoliko puta sam osetio da me dodiruje neko
živo biće. Ispostavilo se da su u pitanju neke ogromne, ali bezazlene meduze.
![]() |
Plaža u Negombu. |
Ono što me je najviše oduševilo u Negombu je
njegova riblja pijaca. Inače, ovaj grad je glavni centar ribarske industrije na
celom ostrvu. Riblja pijaca se nalazi na ulasku u lagunu i do nje smo se rano
ujutro dovezli tuk-tukovima. Pre nego što sam kročio u samu pijacu, prvo sam
dobrih petnaestak minuta upijao prizore stotine šarenih brodova i čamaca punih
užurbanih ribara. Po obali se čistila riba, istovarale gomile leda, raspredale
mreže, popravljali čamci. Gužva, krkljanac, galama, naravno, i štroka, a
podrazumeva se i ne tako prijatni mirisi.
A, na pijaci, na podu ogromne raže, na
stotine tuna, velike rasporene ajkule. Morski psi su se istovarali sa brodova i
slagali na gomile. Reč je o baš velikim primercima, da bi jednu, i to sa
izvađenom utrobom, izneli sa broda korišćen je čekrk i još pet, šest ljudi. Ovi
moćni morski predatori, tako rasporeni na betonu, naslagani kao drva, delovali
su baš tužno. Kada sam pokazao fotke sa ovim prizorima drugaru, izjavio je da
mu više nije žao kad ajkula napadne čoveka, nakon što je video u kolikom broju
ih ljudi tamane. Kada bi istovarili ajkule sa nekog broda krenula bi bučna
aukcija, posle koje bi se prešlo na istovar druge lađe.
![]() |
Riblja pijaca u Negombu. |
Dobar deo tih ajkula, tuna, raža se tu na
licu mesta kasapi mačetama. Tako isečeni komadi ovih velikih morskih stvorenja
prodaju se zajedno sa manjim ribama na tezgama udaljenim par desetina metara.
Dugo sam se muvao po ribljoj pijaci tako da
su moji prijatelji već otišli, ali ubrzo smo se našli na još jednom zanimljivom
mestu. Radi se o plaži na kojoj se suši riba. Tu su stotine metara naređanih
riba izložene zracima sunca. One su bile poređane na nekakvim grubim ponjavama,
pretpostavljam napravljenih od palmi. Sav posao oko sušenja riba uglavnom su
obavljale žene. Super je bilo i to videti.
Popodne smo iskoristili za još jedno kupanje
u okeanu, mali šoping i poslednje uživanje u šrilankanskoj gastronomiji. Uveče
smo otišli do aerodroma, a onda je usledio dugi i naporni povratak u Beograd.
Sve u svemu, bilo je dobro. Zadovoljan sam putovanjem u Šri Lanku.
Šri Lanka 2025. (7. deo)
HIKADUVA
& GALE
Ujutro smo se taksijem iz Mirise odvezli do Hikaduve. Usput smo na kratko stali u Unavatunu,
da malo bacimo pogled na ovo turističko mesto. Unavatuna mi se nije nešto
dopala, ali zato jeste Veligama, barem koliko sam mogao da vidim iz kola. Mesto
je dovoljno veliko, a plaža baš dugačka. Duž magistrale su bile poređane
desetine tezgi sa ribom, dok su uz obalu bili usidreni silni ribarski brodovi.
Kao i kod drugih letovališta na južnoj obali Šri Lanke, naselje se pruža duž
glavne dzade, ali nekako kod Veligame ti hoteli, pansioni, restorani, lokali
nisu nabijeni jedan do drugog i deluje da ima više prostora. Ono što mi je
najviše zapalo za oko je to što taj pominjani put ide relativno blizu obale,
tako uz plažu nema nikakvih objekata. U Mirisi i Hikaduvi, recimo, često moraš
da kružiš oko kojekakvih hotela i restorana i provlačiš se kroz neke pasaže da
bi došao do plaže. Možda grešim, ali mislim da je Veligama dobar izbor za
letovanje na Šri Lanki.
Hotel u koji smo se smestili u Hikaduvi
nalazio se na samoj plaži. Daleko je od luksuznog, ali je imao lepu baštu pod
tremom, svoje ležaljke, tako da je sve bilo kako treba. Neznam šta bih rekao o
Hikaduvi, ona je, ustvari, turističko područje od 11 sela koja su se spojila.
Prostire se 6 km uz okean i nekih 3 km u kopno. Nekada se stanovništvo ove
regije bavilo ribolovom i gajenjem kokosa, a onda su šezdesetih prošlog veka
došli Hipici. Posle njih su krenuli prvi turisti i danas je turizam glavna
privredna grana Hikaduve.
![]() |
Pogled iz hotela u Hikaduvi. |
U Hikaduvi smo proveli 4 dana. I ovde su
talasi bili poveći, što meni nije smetalo, a pogotovo ne surferima koji su
preplavili ovdašnje plaže. Gledajući snimke udara cunamija iz 2004. godine,
čudio sam se kako je takav relativno mali talas pobio toliko ljudi. Tek sam
ovde shvatio moć talasa, jer kada te zveknu ovi daleko manji odnesu te kao
perce. Inače, ta najveća prirodna katastrofa, cunami iz 2004. godine, je u Šri
Lanki usmrtio oko 30.000 ljudi i srušio 100.000 kuća. Hikaduva je jedno od
mesta koje je žestoko nastradalo u toj nesreći i zato je u njoj u spomen žrtvama
podignuta 30 metara visoka statua Bude.
Zanimljiva mi je bila i šetnja do “Turtle Beach”, plaže gde dolaze velike morske kornjače jer ih turisti hrane nekom
morskom travom, koju im prodaju lokalci. Super je videti izbliza ova morska
bića.
Iz Hikaduve smo jedan dan otišli vozom do
grada Gale. On važi za najbolje sačuvani kolonijalni grad u južnoj i jugoistočnoj
Aziji. Što se mene tiče, ubedljivo najzanimljiviji koji sam posetio tokom ovog
putovanja. Radi se o četvrtom po veličini gradu na Šri Lanki, sa oko 100.000
stanovnika. Teritorija ovog mesta bila je naseljena od davnih vremena, ali su
ga u pravi grad pretvorili Portugalci u 16. veku. Oni su podigli moćnu tvrđavu
1588. godine. Holandska istočnoindijska kompanija osvojila je Gale 1640.
godine. Tokom njihove vladavine portugalsko utvrđenje je znatno prošireno, tako
da danas zauzima površinu od 36 hektara. Inače, bedemi Galea su uspešno
zaštitili ovaj grad od udara cunamija
2004. godine.
Tvrđava Gale. |
Bedemi Galea. |
Gale. |
Po silasku sa voza odmah smo se uputili ka
tvrđavi. Unutar zidina nalazi se stari deo grada sa živopisnim kućama, crkvama
i drugim zdanjima. Ovde je došlo do mešanja portugalske arhitekture sa
tradicionalnom lokalnom, a onda su na sve to Holanđani dodali svoj pečat. Ma,
sjajan je Gale! Kada sam gledao fotke sa ovog putovanja shvatio sam da sam
ubedljivo najviše fotografija napravio u ovom gradu, što dovoljno kazuje kakav
je utisak ostavio na mene.
Obišli smo i Pomorski muzej, koji je smešten
unutar najveće građevine Galea, nekadašnjem holandskom skladištu. Dobar je
muzej, a posebno mi je bilo interesantno
nekoliko ovdašnjih čamaca katamarana (Oruwa). Posetili smo i jezuitsku crkvu sv.
Marije. Videli smo i dzamiju. U starom delu grada živi dosta muslimana,
šrilankanskih Mavara, potomaka arapskih trgovaca i pomoraca još iz srednjeg
veka. Jedan od simbola grada je svetionik, pored koga se nalazi i nekadašnja
barutana.
Oruwa. |
Holandska protestantska crkva iz 1755. godine. |
Dzamija u Galeu. |
Tu kod svetionika nekoliko krotitelja zmija
zauzelo je pozicije. Nakon što bi malo odsvirali kobri brzo bi ih zatvorili u
pletene korpe i tražili da im okupljeni turisti plate za taj performans.
Dobra je i atmosfera koja vlada u Galeu.
Kažu da se tu poslednjih godina doselio veliki broj Evropljana i da je grad
dobio kosmopolitski šarm. Jedan od razloga zašto mi se Gale toliko dopao možda
leži u činjenici da nikada nisam bio u nekom sličnom mestu. Drugi razlog može
da bude taj što su me oduvek privlačile knjige i filmovi koji se bave
kolonijalnim periodom.